Operacija podizanja kapaka: Moj potpuni vodič kroz iskustvo i oporavak

Znala sam već godinama da me kad-tad čeka operacija podizanja kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to stanje postajalo sve izraženije. Moja mama ima identičan problem i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko intenzivno da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije isključivo estetske prirode - on je pre svega funkcionalan i direktno utiče na kvalitet vida.

Iskreno, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila apsolutno glavna stavka? Nos sam operisala zbog devijacije septuma još u 23. godini, nakon što sam ga razbila u detinjstvu. To sam morala da uradim da ne bih postala doživotni zavisnik od kapi. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela. To je bila moja svesna odluka i želja, iako sam je, priznajem, godinama odlagala.

Moj izbor hirurga: Pouzdanje izgrađeno godinama

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo ne sećam svog života pre njenog profesionalnog nadzora. Stoga, kada je došlo vreme za operaciju, uopšte nije bilo pitanje ko će je uraditi. Pored dugogodišnjeg poverenja koje imam, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detailnosti; gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. Ipak, unatoč svom poverenju, i dalje sam odugovlačila.

Dr Anici Jevremović sam dva puta pokušala da rešim problem privremeno - nitima na obrvama. Oba puta mi je iskreno rekla da niti služe da blago podignu obrve i da će privremeno kapci delovati bolje, ali da je to efekat kratkog daha i nedovoljan. Niti nikada nisu bila zamena za pravu operaciju podizanja kapaka. Ispostavilo se da je bila u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon procedure, dok je efekat trajao, ali to je zapravo bio samo način da odugovlačim neizbežno.

Konačna odluka: Vreme za podizanje kapaka je došlo

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da proceduru podizanja kapaka izvedemo u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, progovorila sam o tome otvoreno. Moj generalni stav je da bi svima nama bilo lakše da više "trubimo" o svojim planovima, jer tako možemo da čujemo različita iskustva, savete i upozorenja iz prve ruke. Ono što me je zgranulo bilo je to koliko je žena oko mene, čim sam progovorila, priznalo da je već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao što poštujem i svoje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno čuti iskustvo od A do Š, znati šta vas tačno čeka ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces i najčešća pitanja oko podizanja kapaka

Ceo proces počinje detailnim konsultacijama. Hirurg mora da vas vidi, proceni vašu specifičnu anatomiju i razgovara s vama. Veoma je važno da postavite sva pitanja koja vas muče. Što se tiče samog zahvata, podizanje kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, postoji opcija analgosedacije - stanja u kome ste opušteni, uspavani i iz kojeg se ničega ne sećate. Ova opcija, naravno, podrazumeva i anesteziologa na proceduri.

Jedno od tri najčešća pitanja koje ljudi postavljaju jeste: "Da li je bolno?" Odgovor je iskren i jasan: ni jedne sekunde nisam osetila bol. Ni tokom procedure, ni posle nje, tokom oporavka. Čak ni prilikom skidanja konaca nisam osetila ništa, osim blagog osećaja vučenja tanke strune. Oporavak je više dosadan nego bolan, praćen blagim oticanjem, ali bez ikakvih jakih nelagodnosti.

Pitanje cene je takođe često. Cena podizanja kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Operacija gornjih kapaka se najčešće kreće oko određenog iznosa, dok su donji kapci obično nešto skuplji. Konkretna cifra uvek zavisi od složenosti procedure, izbora anestezije i politike klinike (da li su kontrole i konsultacije uračunate u cenu). Zbog toga je direktna komunikacija sa hirurgom tokom konsultacija ključna.

Moj oporavak nakon podizanjem kapaka: Dan po dan

Nakon podizanjem kapaka, otišla sam kući istog dana. Imala sam postavljene flastere koji su delovali impozantno i davali osećaj kao da nosim kapu, morala sam da podižem glavu da bih bolje videla. Ti prvi flasteri skinuti su nakon 24 sata, a proces je bio brz i bezbolan. Zamenjeni su tanjim, koje sam nosila narednih 6 dana.

Iznenađujuće, osećala sam se toliko dobro da sam se, sa naočarima za sunce, već sutradan kretala gradom gradskim prevozom. Niko me nije čudno gledao. Oteklina je bila minimalna, što zavisi i od tehnike hirurga i od individualne reakcije organizma. Već nakon 2-3 dana mogla sam da šminkam ceo dio lica osim očiju. Konci su skinuti nakon 7 dana, a već nakon 10 dana mogla sam da nanesem punu šminku, uključujući i ajlajner, što mi je donelo neverovatnu radost. Nakon podizanja kapaka, mogućnost korišćenja šminke bez prepreka bila je ogromna promena.

Dugoročni rezultati i razmišljanja

Modrice gotovo da i nije bilo, a prirodni hematomi su se postepeno resorbiovali. Naravno, gde je incisiona linija, tu je i ožiljak. On postoji, to je realnost podizanja kapaka. Vremenom bledi i postaje sve manje vidljiv. Kod žena koje su operaciju radile pre par godina, čak i pri pažljivom gledanju, ožiljci su skroz neprimetni. Lično, male crtice koje sada imam lako prekrijem šminkom, dok spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikakvom tehnikom.

Važno je napomenuti da podizanjem kapaka ne zaustavljamo proces starenja. Nova koža neće narasti, a sila gravitacije će i dalje vući tkiva na dole tokom godina. Međutim, retki su slučajevi da je ikome bila potrebna druga operacija. Ovaj zahvat daje trajno i značajno poboljšanje.

Kada se sada pitam zašto sam odugovlačila i nisam ovo uradila ranije, znajući kakva mi je genetika, odgovor je jednostavan - strah. Strah od bola (kojeg nije bilo), strah od sporog oporavka (koji je bio brz), strah da neću moći da radim (a mogla sam). Jedino čega se nisam plašila bio je konačan rezultat. Ispostavilo se da je to bio ključan faktor. Imala sam apsolutno poverenje u dr Anicu Jevremović i nisam se ni treptala pitala kako će da ispadne. Znala sam da će biti savršeno. To je osećaj koji bi trebalo da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo koju drugu proceduru. Pronađite tog profesionalca, izgradite poverenje i sve će biti u savršenom redu.

Ovo iskustvo podizanja kapaka je za mene bio moj izbor i moj primer kako se suočiti sa genetskom predispozicijom i vratiti ne samo otvoren pogled, već i samopouzdanje. Ako imate bilo kakvih pitanja, slobodno ih istražite i postavite svom hirurgu na konsultacijama. Informisanost je najbolji način da prevaziđete strah.