Gladovanje i zdravlje: Da li je korisno za organizam?

Gladovanje je tema koja uvek izaziva brojne diskusije i različita mišljenja. Dok neki tvrde da je periodično gladovanje korisno za organizam, drugi smatraju da može biti štetno po zdravlje. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti šta se zapravo dešava u telu tokom gladovanja i koje su potencijalne prednosti i rizici ove prakse.

Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada počinje da se dešava nešto fenomenalno - organizam počinje da troši svoja tkiva kao hranu, ali to radi na poseban način.

Prvo sagoreva i vari sve loše - bolesne ćelije, tumore i odumrle ćelije. Počinje da se dešava prirodan proces čišćenja organizma, koji neki nazivaju metodom podmlađivanja bez lekova. Ovo se postiže uz samo malo volje i odricanja, bez finansijskih troškova.

Koje su potencijalne prednosti gladovanja?

Tokom gladovanja, sve što je dobro u organizmu - vitalni organi kao što su mozak, srce i žlezde sa unutrašnjim izlučivanjem - su u potpunosti zaštićeni i pošteđeni od bilo kakvih štetnih posledica. Štaviše, u organizmu se podstiče izgradnja novih ćelija.

Razlog ovome leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina, oslobađaju se iz razgrađenih ćelija i ponovo se koriste za nadogradnju novih ćelija. Ovo je dokazano u mnogim istraživanjima.

Različita iskustva i mišljenja

Mnogi ljudi koji su probali gladovanje navode pozitivne efekte:

• Osećaj lakšeg tela i bolje pokretljivosti
• Poboljšanje krvnog pritiska
• Povećanje energije i vitalnosti
• Gubitak viška kilograma

Neki korisnici navode da su nakon samo dva dana gladovanja primetili nestanak visokog krvnog pritiska, osećaj lakšeg rada na poslu i povećanu pokretljivost. Drugi pak ističu da su se osećali bolje kada su smanjili količinu hrane.

Da li gladovanje može biti štetno?

Iako postoje pozitivna iskustva, neki stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike:

• Gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem
• Mogući pad imuniteta i aktiviranje pritajenih bolesti
• Rizik od gubitka mišićne mase umesto masnih naslaga
• Moguće negativne posledice ako se praktikuje predugo ili nepravilno

Neki ljudi doživljavaju gladovanje kao uzasan stres, a drugi navode da im nakon jednog dana potpunog gladovanja toliko padne pritisak da osećaju vrtoglavicu i moraju da leže.

Intermittent fasting - umerenija alternativa

Za one koji ne žele ili ne mogu da izdrže potpuno gladovanje, postoji alternativa poznata kao intermittent fasting (periodični post). Ovo podrazumeva ograničavanje vremenskog perioda u toku dana kada se unosi hrana, na primer:

• 16 sati posta i 8 sati za obroke
• 18 sati posta i 6 sati za obroke
• 20 sati posta i 4 sata za obroke

Mnogi koji praktikuju ovaj način ishrane navode da se osećaju bolje, imaju više energije i gube višak kilograma. Neki korisnici su izgubili 5-6 kg u roku od dva meseca primenjujući ovaj sistem.

Šećerno gladovanje i keto dijeta

Posebna vrsta gladovanja je tzv. "šećerno gladovanje" gde se potpuno izbacuju ugljeni hidrati iz ishrane. Ovo može trajati mesec, mesec i po, ali ne predugo jer telo ipak treba određenu količinu ugljenih hidrata za normalno funkcionisanje.

Sličan princip koristi i keto dijeta, gde se telo u nedostatku ugljenih hidrata prebacuje na korišćenje masti kao izvora energije. Međutim, ova dijeta se ne preporučuje za dugotrajnu primenu.

Religijski postovi i zdravlje

U religijskim tradicijama postoji praksa posta, koja se razlikuje od potpunog gladovanja. Pravoslavni post, na primer, podrazumeva izbacivanje životinjskih proizvoda, ali ne i potpuno odricanje od hrane. Međutim, neki kritikuju moderne verzije posta koje dozvoljavaju unos velikih količina secera i testenina, što može biti štetno po zdravlje.

Zaključak: Umerenost je ključna

Istraživanja i iskustva pokazuju da umereno gladovanje može imati pozitivne efekte na organizam, ali da preterivanje može biti štetno. Najvažnije je slušati svoje telo i konsultovati se sa lekarom pre nego što se upustite u bilo kakvu radikalnu promenu ishrane.

Kao što jedan korisnik kaže: "Umerenost i redovnost je dobro za zdravlje - 5-6 malih dnevnih obroka raznovrsne hrane uz fizičku aktivnost." Na kraju krajeva, svako telo je drugačije i ono što odgovara jednoj osobi ne mora nužno odgovarati drugoj.